Šta je zapravo buđ i zašto nastaje?

Jedan od najvećih problema modernog stanovanja je buđ na zidovima. Najčešće se javlja u kupatilima, ali danas nije retkost da se proširi i na ostale prostorije, pa čak i na prozore (ili roletne).

Buđ (plesan) se nalazi u gotovo svim sredinama i može se detektovati kako u zatvorenom, tako i na otvorenom prostoru tokom cele godine. Vrući i vlažni uslovi su idealni za njen rast. U zatvorenim prostorima najčešće nastaje tamo gde je nivo vlage visok – oko sudopera, toaleta, mašina za pranje sudova, ali i na loše izolovanim spoljnim zidovima.

Kalkulator tačke rosišta: Saznajte kada se stvara kondenzacija

Evo jednog korisnog alata koji će vam pomoći da precizno izračunate kada i gde će se pojaviti vlaga (kondenzat), a samim tim i buđ:

Kako pravilno koristiti ovaj alat?

Da biste dobili tačne rezultate, pratite ova tri jednostavna koraka:

1. Izmerite temperaturu vazduha: Koristite običan sobni termometar. Ako vam se buđ javlja u ćošku pri plafonu, ostavite termometar 5 do 10 minuta tačno na toj visini kako biste dobili realnu temperaturu tog dela prostorije.
2. Izmerite relativnu vlažnost: Za ovo vam je potreban higrometar (često je integrisan u digitalnim sobnim termometrima ili pametnim kućnim senzorima). Što je vazduh vlažniji, to je potrebno manje hladnoće da bi se zid orosio. Na primer, pri vlažnosti od 90% i više, kondenzacija se stvara na gotovo svim površinama, koliko god one bile tople.
3. Proverite temperaturu zida: Idealno bi bilo da koristite laserski termometar. Uperite ga u sumnjive delove zida, na primer, tamo gde se terasa spaja sa zidom stana. Ako je temperatura te tačke na zidu niža od „tačke rosišta“ koju vam je izbacio kalkulator – tu će se sigurno stvoriti vlaga.

Glavni uzroci: Hladni mostovi i zarobljena vlaga

Termalni (hladni) mostovi su mesta gde prekid u izolaciji omogućava da čvrst materijal, koji dobro provodi toplotu, direktno unosi spoljašnju hladnoću u vaš dom. Tipičan primer kod nas su neizolovane terase.

Kada renovirate svoj dom i ugradite kvalitetnu stolariju, vi zapravo hermetički zatvarate prostor. Pametno obrađujete sve otvore (ventilaciju, ulazak kablova, cevi), ali u takvoj zatvorenoj sredini sve što je organsko – vi, sobne biljke, kuvanje, tuširanje – ispušta vlagu koja nema gde da pobegne. Ta vlaga se taloži na najhladnijim površinama, a spore buđi jedva čekaju takvu mokru podlogu da se na njoj nastane.

Trajna rešenja: Kako se rešiti buđi u kući?

Rešenje ovog problema ogleda se isključivo u dve stvari: dodatnoj termoizolaciji hladnih mostova i kontroli vlažnosti vazduha.

• Centralna ventilacija sa rekuperacijom: Ovo je najzdravije i energetski najefikasnije rešenje. Rekuperator konstantno izvlači ustajali vazduh i ubacuje svež, ali pri tome zadržava toplotu vašeg doma. Iako zahteva početnu investiciju, izuzetno je mali potrošač struje i trajno eliminiše problem vlage.
• Aktivno izvlačenje vlage: Vlagu možete smanjiti redovnim provetravanjem (što zimi dovodi do gubitka toplote) ili korišćenjem električnih odvlaživača vazduha.

Kao što ističe američki arhitekta Steve Baczek, vađenje vlage iz vazduha ne može biti potpuno besplatno i uvek zahteva određeni utrošak energije. Ipak, pametnim planiranjem pri renoviranju ili ugradnjom automatizovanih sistema taj trošak se može svesti na minimum.

Nadam se da vam je ovaj tekst pomogao da bolje razumete kako kondenzacija funkcioniše.

Milan Dadasović